Scroll to Discover

Kako smršati uspešno?

Razmišljam intenzivno koliko ima gojaznih i kako se 90% njih stvarno trudi da promeni tu situaciju što zbog zdravlja, izgleda, boljeg osećaja ali baš mali broj ima uspeha jer to rade na pogrešan način.

Prema jednoj od definicija, gojaznost postoji onda kada je udeo telesne masti u telesnoj masi veći od 30% kod žena i 25% kod muškaraca.

Zato sam odlučila da vam približim kroz medicinu kako do mršavljenja zapravo dolazi, i šta je sve potrebno da bi došlo do razlaganja masti u organizmu.

Lipidi (grč. Lípos “mast”) su jedinjenja različitog sastava po pravilu nerastvorljiva u vodi, a rastvorljiva u organskim rastvaračima. Biološki su veoma značajna jedinjenja. Lipidi se nalaze u svim vrstama živih bića, od bakterija do čoveka. Mnogi različiti oblici lipida javljaju se u ljudskom organizmu i u hrani. Lipidi se nalaze u masnim tkivima koje štite i izoluju organe, u kombinaciji sa fosforom nalaze se u ćelijskim membranama. Pored toga javljaju se kao steroidi u žučnoj soli, polnim hormonima, i drugim supstancama. U hrani, lipidi se javljaju kao masti i ulja. Životinjske masti i buter se nalaze u čvrstom obliku. Biljna ulja najprisutnija u ishrani čoveka su maslinovo, suncokretovo, kukuruzno i druga, su u tečnom stanju .Trigliceridi, steroidi i fosfolipidi kao i produkti njihovog metabolizma su najznačajniji za organizam čoveka. Pored toga što su masti deo svake žive ćelije i predstavljaju važan izvor energije, one su značajne i zato što omogućavaju apsorpciju i iskorišćavanje vitamina A, D, E i K. Takođe, masti usporavaju probavu što stvara osećaj sitosti.

Lipidi su sastavljeni od masnih kiselina i alkohola (najčešće glicerola). To su tzv. prosti lipidi (masti, ulja, vosak). U složene lipide spadaju derivati fosforne kiseline (fosfolipidi) i lipidi koji sadrže ostatke ugljenih hidrata (glikolipidi). Ovde spadaju i steroidi (najpoznatiji je holesterol). Proste masti čine 99% svih masti u čovekovom telu, dok u ishrani 95% masti koje unosimo su trigliceridi koji se sastoje od tri molekula masnih kiselina i alkohola glicerola.

Razlaganje masti

Lipociti su masne ćelije koje grade masno tkivo. One skladište energiju u obliku masti. Lipociti sadrže velike kapljice lipida.  Lipoliza je proces razlaganja lipida. Trigliceridi se transportuju putem krvi posredstvom lipoproteina do odgovarajućih tkiva. Triglceridi podležu lipolizi i tako se formiraju glicerol i slobodne masne kiseline. Masne kiseline se putem krvi transportuju do tkiva kojima je potrebna energija, a glicerol se putem krvi apsorbuje u jetru ili bubrege.

Ovo sve ste mogli da pročitate u medicinskoj literaturi, potrudiću se da vam pojasnim.

Iako je masno tkivo primarno za skladištenje masti, ukoliko smo aktivni, primarno mesto skladištenja masti će biti u mišićnim tkivima. Ovim se organizam osigurava da sledećeg puta kada se izađe na trčanje, masti će biti na raspolaganju za energiju. Tako ljudi koji se bave fizičkom aktivnošću imaju više triglicerida u mišićima potrebnih za energiju, a manje uskladištenih u masnom tkivu koje niko od nas ne voli. Naravno i masti iz masnog tkiva se mogu koristiti za energiju, ali prethodno moraju da se razlože i transportuju do mišića.

Razlaganje masnoće u organizmu nije tako jednostavno. U principu da bi došlo do lipolize, tj. da bi masna ćelija dobila komandu da se razloži nije dovoljno samo unositi manje kalorija, jer organizam tada i dalje skladišti energiju. Tako da redukcijom ishrane ili dijetama nećete mnogo postići, samo će te se namučiti. Međutim ukoliko bi unosili manje kaloričnu hranu i uključili neku fizičku aktivnost, tada je organizmu potrebna dodatna energija jer unosimo manje kalorija nego što ih sagorevamo i tada oganizam putem hormona dobija signal da razloži masnu ćeliju i da slobodne masne kiseline putem krvotoka dospeju u tkiva npr. mišiće kojima je potrebna energija. Mišič koji je aktivan, zahteva energiju tako što se ka njemu povećava priliv krvi kojom se transportuju slobodne masne kiseline.

Razlaganjem masnoće u organizmu mi postajemo “mršaviji” jer se lipociti, tj. masne ćelije nakon razlaganja skupljaju. Nasuprot tome kada nismo fizički aktivni a unosimo kaloričnu hranu, tj. unosimo više kalorija nego što ih sagorevamo, lipociti se pune, šire, a mogu čak i da se umnožavaju. Maksimalna oksidacija masti javlja se pri vežbanju umerenog intenziteta. Pri većem intenzitetu vežbanja masti nastavljaju da sagorevaju, ali distribucija energenata se menja, primarno gorivo postaju ugljeni hidrati. Vežbanjem pri niskom intenzitetu masti sagorevaju kao dominantan izvor energije, ali je ukupna potrošena količina masti manja nego pri vežbanju visokog intenziteta. Period oporavka nakon fizičkog rada praćen je povećanim utroškom energije u organizmu

Gojaznost je zapravo nagomilavanje masnih ćelija  kojima se skladišti energija usled manjka fizičke aktivnosti. Gojaznost nastaje kada postoji disbalans između energetskog unosa i utroška u pravcu suficita energije, koja se deponije u obliku masti. Naime, do gojaznosti neće doći ako postoji ravnoteža između unosa energije i energetske potrošnje. Gojaznost je ozbiljno hronično oboljenje koje može dovesti do mnogih medicinskih komplikacija, koje umanjuju kvalitet života i skraćuju dužinu života, a čije lečenje ima visoku cenu. Gojazne osobe imaju veći ukupan morbiditet i mortalitet.